Nacionalne konsultacije prihvaćene su od strane građana Srbije kao jedinstvena prilika da kažu svoje mišljenje u vezi sa razvojnim problemima u Srbiji i da doprinesu definisanju razvojne agende Ujedinjenih nacija za period posle 2015 godine. Za vreme konsultativnog perioda, od januara do maja 2013, preko 250,000 ljudi se upoznalo sa detaljima konsultacija sprovedenih u Srbiji i preko 28,000 ljudi je dalo svoj glas direktnim učešćem u procesu konsultacija.

Koje prioritete su odabrali građani Srbije?

Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje

Malo mogućnosti za zapošljavanje, diskriminacija u pogledu zapošljavanja, nizak kvalitet zapošljavanja i neodrživo i nesigurno zapošljavanje istaknuti su kao glavni problemi u vezi sa ovim prioritetom za vreme konsultacija. Postavljanje potrebe za povećanjem zapošljavanja kao prvoplasiranog prioriteta jasno daje do znanja da ljudi u Srbiji žele uslove za aktivno učestvovanje u ekonomiji, žele da stvaraju ekonomske vrednosti i da omoguće sebi i svojim porodicama pristojan život. Rešenja za promene koje su građani predložili uključuju: stvaranje novih radnih mesta, promociju socijalnih prava za zaposlene, eliminaciju diskriminacije i usluge podrške za radnu snagu.

Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama

Nizak životni standard kod većine stanovništva, povećanje ekonomskih nejednakosti, siromaštvo i višedimenzionalno socijalno isključivanje su problemi koje su ljudi primetili kao veoma bitne u Srbiji. Ovi podaci ne iznenađuju kada se uporede sa zvaničnim nalazima, koji sugerišu da postoji veoma visok rizik od siromaštva i socijalne isključenosti kod stanovništva Srbije. U 2010. godini 18% stanovništva u Srbiji je bilo u riziku od siromaštva na osnovu EU indikatora za relativno siromaštvo, dok je 7,1% u gradskim i 14,9% u seoskim oblastima bilo ispod stope apsolutnog siromaštva na osnovu indikatora Svetske banke u 2012. godini. Rešenja za promenu koja su predložili građani za vreme konsultacija obuhvataju: povećanje životnog standarda, bolju podršku siromašnima, bolju dostupnost uslugama socijalne zaštite, kao i povećanje kvaliteta ovih usluga.

Odgovorno upravljanje i pouzdanije institucije

Ovaj prioritet je nastao kao posledica problema koje su naveli građani Srbije, a koji su obuhvatali: korupciju na svim nivoima, nekompetentnu i nepoštenu političku elitu, neefikasnu Vladu, slabe državne institucije, slabo sprovođenje zakona, neefikasnu borbu protiv kriminala i nasilja, kao i neefikasne politike. Na osnovu mišljenja građana i predstavnika različitih interesnih grupa, do promene se jedino može doći borbom protiv korupcije, jačanjem institucija i odgovornim upravljanjem i efektivnim sprovođenjem zakona.

Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije

Imajući u vidu da je Srbija bila izložena problemima koji su se odnosili na konflikte i problematičnu tranziciju u poslednje dve decenije, nije iznenađujuće da je sistem vrednosti evoluirao do raznovrsnih anomija. Ovi nalazi su takođe prepoznati za vreme konsultacija. Neodgovornost, netolerancija, nedostatak poverenja u druge i nedostatak solidarnosti su istaknuti kao problemi. Ideje koje su predložene kao rešenja ovih problema bile su usmerene kako prema individualnim tako i ka širim društvenim promenama. Ove ideje su obuhvatale: promociju i podsticanje individualne odgovornosti na svim nivoima, promociju individualne tolerancije i tolerancije između grupa, kao i promociju solidarnosti.

Kvalitetnije obrazovanje

Kao glavne problem koji se odnose na obrazovanje identifikovani su: nedostatak dostupnosti škola i kvalitetnog obrazovanja u seoskim oblastima, nizak kvalitet obrazovanja na nivou osnovnih i srednjih škola, nepovezanost između obrazovnih programa i potreba na tržištu rada, visoka cena univerzitetskog obrazovanja, nedostatak kvalitetnih programa doživotnog učenja, kao i nedovoljno uspešna implementacija inkluzivnog obrazovanja. Ljudi u Srbiji žele dostupno i kvalitetno obrazovanje, ali oni takođe žele da vide i rezultate – više obrazovanih ljudi. I pored činjenice da je dostupnost obrazovanja značajno poboljšana za vreme poslenje decenije, jaz između većine stanovništva i određenih ranjivih grupa još uvek postoji i naglašeniji je u višim nivoima obrazovanja.

Bolja zdravstvena zaštita

Uprkos određenim poboljšanjima, ljudi su još uvek nezadovoljni zdravstvenom zaštitom u Srbiji. Među glavnim problemima ljudi navode: nedostupnost dijagnostike i bolničkog lečenja, široko raspostranjenu korupciju, slabu dostupnost kvalitetnih usluga u udaljenim oblastima, diskriminaciju ranjivih grupa, kao i neefikasnost programa prevencije. Ljudi su naveli da bi nedostaci zdravstvenog sistema mogli biti svedeni na minimum kroz poboljšani obuhvat zdravstvenim osiguranjem svih građana, bržu dijagnostiku i kvalitetnije lečenje, poboljšano reproduktivno zdravlje majki i poboljšanu zdravstvenu zaštitu žena, kroz više programa podrške usmerenih na planiranje porodice, preventivnih programa za mlade, i na kraju, kroz reformu usluga u pogledu trendova vezanih za starenje populacije.

Očuvanje životne sredine

Stanje životne sredine u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. To se jednako odnos i na stanje voda i vodenih resursa, vazduha, biodiverziteta, šuma i tla. Opšti nalazi koji su proizašli iz konsultacija govore da su pitanja zaštite životne sredine uglavnom u fokusu mladih, stanovništva iz seoskih krajeva, stručnjaka i određenih nevladinih organizacija. Među glavnim problemima koje su ove grupe identifikovale nalaze se: energetsko siromaštvo, nemarnost u pogledu razvoja alternativih i dostupnih energija, uklanjanje industrijskog otpada, lokacija za ukljanjanje otpada i uklanjanje čvrstog otpada, zagađenje vazduha, voda i zemljišta, kao i nizak nivo svesti u pogledu pitanja zaštite životne sredine.

Ravnopravnost žena i muškaraca

Rodne nejednakosti su istaknute u Srbiji. One su prisutne u svim sferama društvenog učešća, kroz dostupnost važnim resursima, kao i u međuljudskim odnosima. Kao i u slučaju zaštite životne sredine, jednakost polova se ne doživaljava kao prioritetna tema kod svih učesnika konsultacija. Ovu temu uglavnom prepoznaju žene, feministkinje, pojedini stručnjaci i neke nevladine organizacije. Ključni problemi koji se odnose na nejednakost polova, a koji su pomenuti za vreme konsultacija su: slabo učešće žena u definisanju i donošenju zakona, široke nejednakosti u različitim sferama društvenog učešća, velike nejednakosti u sferi privatnog života i reproduktivnoj ulozi, kao i diskriminacija i stereotipi u vezi sa ulogom žena.

Migracije i pokretljivost stanovništva

Migracije su pomenute za vreme konsultacija kao prožimajuće pitanje, u kontekstu pokretljivosti radne snage, kao i u kontekstu značajnog gubitka ljudskih resursa, izlaznih strategija ranjivih grupa i sklonosti mladih ljudi ka emigraciji usled nedostatka dobre razvojne strategije za budućnost. Migracije su takođe pomenute u smislu osetljivog položaja određenih grupa migranata. Ključni problemi koji su ovde naglašeni bili su: neadekvatan status i postupanje sa prinudnim migrantima, naglašena depopulacija u seoskim oblastima usled migracija prema gradovima, odliv mozgova i nedostatak visokoobrazovanih ljudi, nedostatak informacija o dobrim i lošim stranama migracija, kao i nedovoljno dobro rukovođenje trendovima migracija, naročito u slučaju neregularnih migracija.