Konsultacije

26/01/2013
Radionica sa decom iz škole umetnosti
Učesnici:

35 dece i mladih

Sastav učesnika:

1. Grupa uzrasta 10 – 12 godina Deca iz prve grupe su imala zadatak da naslikaju u kakvoj Srbiji bi volela da žive.

2. Grupa uzrasta 13 – 17 godina Deca iz druge grupe su imala zadatak da kroz fotografiju pošalju svoju poruku o Srbiji u kojoj bi volela da žive.

Opis:

Crteži i fotografije prikazani su na veb portalu i FB ininicijative, gde građani mogu glasati („lajkovati“) za najbolje. Crtež i fotografija sa najviše “lajkova” biće proglašeni za najbolje. Za sve mlade umetnike biće organizovan nagradni obilazak Beogradske filharmonije i druženje sa muzičarima, kao i koncert 8.marta 2013. Šest najboljih će pored toga dobiti i specijalne nagrade.

Galerija crteža i slika

Rezultati:

16/2/2013 Izabrani pobednici slikarske nedelje

Crteži:

Sofija, 12godina
Vana, 11 godina
Irena, 8 godina
 

Fotografije:

"Prijatelji,", Angela, 14 godina
"Na visini zadatka", Katarina, 15 godina
"Svako je prozor za sebe", Vladana, 13. godina
 

05/02/2013
Konsultacije sa zamenicom Ombudsmana AP Vojvodina
Učesnici:

Danica Todorov Jašarević

Opis:

Najveći problemi u Srbiji:

1. Problemi vezani za zaposlenost. Od problema mogućnosti zaposlenja, preko problema vezanih za položaj zaposlenih. Danas se zaposleni posmatraju kao nužno zlo, kao trošak. Najveći izazov je da pronađemo rešenje kako da se ljudi ostvare kao ličnosi u sferi rada, da mogu da zarađuju pristojno ne samo da ostvare osnovne potrebe, nego i neki širi spektar potreba koje savremeni čovek ima.

2. Sektor obrazovanja ne daje odgovore na savremene potrebe. Još uvek proizvodi ljude koji nisu dovoljno osposobljeni da se suočavaju sa tim izazovima, već postoji jedna pasivna uloga radne snage koja smatra da ne mora mnogo ona da čini da bi se prilagodila tim potrebama. Država mora da napravi jedan obrazovni sistem koji će biti održiv, fleksibilan, u kome će se odraziti to što je potreba savremenog sveta, u kome će dominantan metod obuke biti da ljudi stiču veštine, da što više ljudi bude spremno da se prilagođava. Ne možemo tražiti da ovaj svet samo menjaju preduzetnici, nego i oni koji učestvuju kao radna snaga. Da ljudi stiču vešine i sposobnosti da sami utiču na razvoj.

3. Ljudska prava. Ne postoji i dalje suštinski rasprostranjena svest da smo svi jednaki u pravima, da treba da se uključe svi u društvene tokove.

4. Kulura nasilja, netolerancije. Svađanje u skupštini, nasilje u porodici, na ulici i sl. Ne sagledava se perspektiva obične ili siromašnije populacije, manjina, posebno Roma.

Izdvajamo

Najveći izazov je da pronađemo rešenje kako da se ljudi ostvare kao ličnosi u sferi rada, da mogu da zarađuju pristojno ne samo da ostvare osnovne potrebe, nego i neki širi spektar potreba koje savremeni čovek ima.
06/02/2013
Poseta romskim naseljima u Vojvodini i Južnoj Srbiji
Učesnici:

120 pripadnika/ca romske populacije, u 30 naselja iz 8 opština

Sastav učesnika:

1 predstavnik Romskog nacionalnog saveta
2 člana opštinskog veća
2 opštinska odbornika
5 predstavnika/ca NVO
4 pedagoška asistenata

Opis:

Percepcija najvećih problema u Srbiji

Nezaposlenost i siromaštvo se smatraju najvećim problemima koji su međusobno osnažuju jedni druge. Neki ispitanici su takođe pomenuli diskriminaciju i nedostatak političke volje za rešavanje problema Romske populacije u zemlji.

Šta treba da se uradi da bi se poboljšala situacija

Ekonomski razvoj, investicije i zaposlenost se smatraju najvažnijim poljima. Socijalna zaštita i anti -diskriminacione inicijative su takođe istakli kao važne oblasti delovanja.

Izdvajamo

Nezaposlenost i siromaštvo se smatraju najvećim problemima koji su međusobno osnažuju jedni druge.
Posete romskim naseljima
Posete romskim naseljima
06/02/2013
Konsulatacije sa predstavnicima medija
Učesnici:

10 učesnika/ca na focus grupi

Sastav učesnika:

9 muškaraca, 1 žena, starosti (od-do): 30-65

Opis:

Percepcija najvećih problema u Srbiji

1. Ekonomski monopoli.
2. Politički sistem.
3. Problem neslobodnih medija.
4. Ljudska prava.
5. Ideološka usmerenost građana/ki i vlasti.
6. Nizak životni standard i problem visoke stope nezaposlenosti.
 

Percepcija glavnih uzroka problema

1. Nepostojanje pravne države
2. Kontrolisani mediji
3. Visok stepen korupcije
4. Urušavanje vrednosnih obrazaca.
 

Ko može da ostvari promenu

1. Država
2. NVO organizacije
3. Ombudsman za ljudska prava
4. Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije

Izdvajamo

Citati sa fokus grupne diskusije

„Samo kroz kulturu, edukaciju, obrazovanje možemo doći do, što kažu Hrvati, suživota.“

 

„Ne postoji transparentan podatak ko su vlasnici medija i to stalno zataškavanje...i jednostavno dogodilo nam se pre neki dan da je jedan tajkun oslobođen usled zastarelosti postupka i, ne baš tako često, ali ne baš ni retko, čujemo da je ovome ili onome zastareo postupak.“

 

„Ovde ima i pametnih i inteligentnih ljudi, ali oni ne dolaze do izražaja, znači pojeo nas je mrak. Iz mraka jedini izlaz je edukacija i obrazovanje i ako uspemo u tom segmentu nešto da uradimo, ali to je proces 10-20 godina...“

 

„Rešenje je jednostavno. Za problem koji imaju Romi šalje se novac iz drugih država a položaj Roma se ne popravlja. Što umesto novca ne pošalju montažne kuće“

 

Konsultacije sa predstavnicima medija
08/02/2013
Konsultacije sa decom ulice
Učesnici:

Petnaestoro dece

Sastav učesnika:

5 devojčica i 10 dešaka, starosti: od 7 do 17 godina

Rezultati:

U razgovoru sa decom u Svratištu, došlo se do zaključka da oni kao najveće probleme u Srbiji vide siromaštvo, zbog koga su prinuđeni na život na ulici, ali i siromaštvo kao problem opšte populacije, zatim probleme vezane za stanovanje, problem nezaposlenosti, nemogućnost školovanje usled nedostatka finansijskih sredstava, niske plate i veoma nizak životni standard.

U skladu sa prethodnim, kako bi se njihov položaj ali i položaj čitavog stanovništva u Srbiji poboljšao, smatraju da je neophodno rešiti postojeće probleme, odnosno smanjiti siromaštvo, povećati životni standard, rešiti stambeno pitanje za sve građane, otvoriti nova radna mesta i pružiti mogućnost besplatnog obrazovanja i edukacija za mlade.

Deca smatraju da bi u rešavanju identifikovanih problema glavnu ulogu trebalo da ima država.

Uprkos tome što strukturne okolnosti u kojima žive utiču na to da se osećaju nemoćnima, jedna od učesnica radionice na pitanje šta bi promenila odgovorila je da bi promenila sebe. Takođe, deca često ističu da bi želela da postoje bolje mogućnosti obrazovanja, koje bi bilo besplatno i njima dostupno, što bi im obogućilo da rade na sopstvenom usavršavanju. 

09/02/2013
Razgovor sa mladima sa sela u opštini Valjevo
Učesnici:

8 mladih

Sastav učesnika:

3 mladića, 5 devojaka, starosti: od 14 do 19 god

Opis:

Prvi zaključci

Mladi iz sela Gornja Bukovica kao najvece probleme naveli su puteve (transport), nedostatak novca i nezaposlenost.

Smatraju da su opstina i drzava (Vlada) krivci za sve probleme i da predsednik mora više da radi, ali ističu i da su ljudi generalno nezainteresovani.

Država treba da zaštiti ljude sa sela, da im omogući da plasiraju svoje proizvode i da podstiče izvoz.

Oni su još istakli da pojedinačno ne mogu da učine puno na stvaranju bolje Srbije, već da se moraju udružiti i organizovati. Po njima bi znaćajnije promene u Srbiji mogle da se dogode u narednih dvadest godina u zavisnosti od toga ko vodi državu.

Izdvajamo

Citati sa focus grupne diskusije

Mladi su kao jedan od najvećih problema naveli transport:

“Kada je sneg, ponekad se dešava da ne ide autobus. Onda ne idemo u školu, gubimo časove, izostajemo.”

Ko je kriv za loše stanje u zemlji:

“Jeste da potiče od predsednika, ali i ljudi su nezainteresovani. Uglavnom iz sela odlaze u grad. Na taj način selo propada. Moglo bi to da bude sve drugačije kada bi se organizovali.”

Šta treba država da uradi za ljude sa sela:

“Ja mislim da više treba da se podstiče izvoz naših proizvoda u inostranstvo. Na taj način bi se pomoglo ljudima i više bi se zaradilo. Proizvodi koji se proizvode i kod nas, uvoze se iz inostranstva. Mislim da je to nepotrebno. Imamo naše, a uvozimo”

Mladi iz sela u okolini Valjeva
13/02/2013
Konsultacije sa predstavnicima lokalnih samouprava
Učesnici:

31 učesnik

Sastav učesnika:

18 muškaraca - 13 žena
Opštine: Ivanjica, Nova Varoš, Novi Pazar, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica, Tutin, Blace, Kuršumlija, Porkuplje, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medveđa, Crna Trava, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Vranje, Preševo, Surdulica i Trgovište.

Opis:

Smatraju da je politika u svim sferama života, posmatranje svakog segmenta života iz ugla politike.

Izdvajamo

Citati sa konsultatcija

“Najveći problem u Srbiji je neaktvno, neobrazovano i nezaiteresovano stanovništvo.“

„Mentalitet je osnovni uzrok nerazvijenosti.” (mlađi predstavnik opštinske uprave opštine Blace)

Konsultacije sa predstavnicima lokalnih samouprava
14/02/2013
Razgovor na Feminstičkoj sekciji srpskog sociološkog društva
Učesnici:

14 učesnika/ca

Sastav učesnika:

1 muškarac - 14 žena

Opis:

Najvažniji probleme i uzroci „zastoja u razvoju“ u Srbiji.

Ovaj „zastoj u razvoju“, pogađa i žene i muškarce, mada na rodno specifične načine. Razvojne politike trenutno ne postoje a rodne politike ostaju getoizirane i ne uspevaju da se „utkaju“ u ekonomske politike. Potrebno je značajno promeniti model razvoja i omogućiti da i žene i muškarci budu uključeni u razvojne procese te da od njih imaju dobiti pod jednakim uslovima. Država mora preuzeti snažniju ulogu i više investirati u razvoj. Ipak, razvoj se ne može „uvesti“ niti sprovesti „odozgo“, potrebno je da se pojave novi akteri promena, ali i da na individualnom nivou svi pokažu daleko više inicijative.

Izdvajamo

Potrebno je značajno promeniti model razvoja i omogućiti da i žene i muškarci budu uključeni u razvojne procese te da od njih imaju dobiti pod jednakim uslovima.

Konsultacije na feminističkoj sekciji srpskog sociološkog društva
Konsultacije na feminističkoj sekciji srpskog sociološkog društva
14/02/2013
Razgovor sa ženama sa sela iz opštine Pirot
Učesnici:

9 učesnica

Sastav učesnika:

Starost (od-do): od 37 do 67 godina

Opis:

Percepcija najvećih problema u Srbiji

1. Loša ekonomska situacija
2. Nezaposlenost
3. Korupcija, apatija
4. Mentalitet
5. Diskriminacija na osnovu pola
6. Nnedostatak tržišta
7. Starenje I propadanje sela.

Izdvajamo

Citati sa konsultacija

„Ne sviđa mi se što gledaju kroz nas. Ne svi, ali dobar deo. Ne shvataju me ozbiljno kada im se obraćam, smatrajući da ja nisam glava porodice, da je to moj muž. A kod nas se poslovi dele na pola. Nema glave porodice.“

“Nemamo informacije o subvencijama, rokovima, konkursima. Kada treba da vakcinišu životinje, da uzmu pare, znaju gde smo, znaju da nas nađu. A kad treba da nas informišu niko ne dolazi do kuće. Kažu da imamo stručnu službu, da ih posećujemo I pitamo. Ja sam u selu, nisam u gradu, kako ja tamo da idem svaki dan?“

„Mislim da sroče zakone (propise, uredbe) pa natrpaju uslove da što manje ljudi to ispuni. A onda se hvale „Evo, mi imamo razne podsticajne mere ali treba vam to, to, to i to - i onda te navedu da odustaneš.“

„Kako se raspala ova Jugoslavija, krenulo je u Srbiji sve unazad. Srbija i dalje ide unazad. Ljudi su pametni, ali su izgubili poverenje u druge pa se povlače u kuće i gledaju samo svoje lične probleme.“

Konsultacije sa ženama sa sela u okolini Pirota
Konsultacije sa ženama sa sela u okolini Pirota
18/02/2013
Konsultacije sa radnicima Zastave
Učesnici:

33 radnika/ce

Sastav učesnika:

31 muškarac i 2 žene, starosti: od 30 do 55 godina

Rezultati:

Na osnovu odgovora dobijenih od radnika iz kragujevačkih preduzeća, moguće je zaključiti da oni kao najveće probleme u Srbiji vide nezaposlenost, nizak životni standard i tešku finansijsku situaciju, kao i korupciju.

Kako bi se postojeći problemi rešili i kako bi se omogućio razvoj Srbije, radnici smatraju da je neophodno stvoriti više radnih mesta, poboljšati standard, ojačati ekonomiju i sprovesti reformu državne uprave, sudstva i zakona.

Većina radnika smatra da nemaju mogućnost da lično doprinesu promenama postojećeg stanja i smatraju da bi ključni akter promene trebalo da bude država.

Izdvajamo

Neki od odgovora radnika:

„Potrebno je više radnih mesta, bez obzira na godine starosti; smanjiti poreze i cene osnovnim životnim namirnicama.“

“Ja lično (mogu da doprinesem) svojim radom, ali jedna lasta ne čini proleće.”

“Nikako (ne mogu da doprinesem), mogu da gledam i da vaspitam decu da budu spremniji od neme da spreče širenje zaraze lopova, eventualno imuniji od mene”

18/02/2013
Konsultacije sa radnicima Tigra
18/02/2013
Razgovor sa ženama sa sela u opštini Valjevo
Učesnici:

11 učesnica

Sastav učesnika:

11 žena, starosti: od 38 do 71 god.

Rezultati:

Tokom diskusije "Srbija kakvu želim" sa ženama sa sela u opštini Valjevo, učesnice su istakle da su najveći problemi nepovoljna infrastrukturna opremljenost sela, siromaštvo, nezaposlenost mladih, nepovoljna demografska struktura, klimatske promene (učestale suše), neisplativost poljoprivredne proizvodnje i nezainteresovanost države.

Jedna od glavnih poruka diskusije je bila i da "Srbija treba da bude malo savremenija, shvatanja treba da budu savremenija.“

Žene ističu da su lokalne i državne vlasti slabo zainteresovane za poljoprivredu i za selo. „Mi i dan danas ne znamo ko nam je odbornik u opštini“, rekla je jedna od žena.

Da bi se bolje živelo neophodno je da se mladi motivišu da ostanu ili se vrate da žive i rade na selu. Pored toga mora se omogućiti bolji pristup tržištu i moraju se poboljšati mere podrške poljoprivredi. Promena može da se ostvari boljom saradnjom ljudi sa sela sa predstavnicima lokalne vlasti, a nosilac promena mora biti osoba koja ima neposredno iskustvo u životu i radu na selu. Ove žene su istakle da su spremne da pomognu i doprinesu svojim radom i kroz ulaganje u poljoprivredu.

Izdvajamo

„Srbija treba da bude malo savremenija. Mislim da shvatanja treba da budu savremenija. Mi smo ovde, čini mi se, pod Turcima još uvek“

18/02/2013
Razgovor sa poljoprivrednicima (muškarcima sa sela) iz opštine Pirot
Učesnici:

11 učesnika

Sastav učesnika:

11 muškaraca, starosti: od 38 do 71 god.

Rezultati:

Kao najveće problem danas poljoprivrednici su naveli starenje i propadanje sela, nepoverenje u državne i lokalne institucije, kao i nedostatak tržišta na kojem bi mogli da plasiraju svoje proizvode.

Oni smatraju da je neophodno uvesti mehanizme za stimulisanje malih proizvođača, promeniti poljoprivrednu politiku, zaštititi male proizvođače, stimulisati poljoprivrednu proizvodnju, stati na put korupciji i siromaštvu i poštovati zakone da bi se izgradila jaka i stabilna država.

Po mišljenju poljoprivrednika, promenu u zemlji može da ostvari prvenstveno država, ali i lokalna samouprava. Kao svoj lični doprinos poljoprivrednici su istakli ličnu inicijativu i angažovanje za unapređenje rada mesne zajednice, dogovor i udruživanje oko važnih odluka za selo, povezivanje sa lokalnom samoupravom u cilju razvijanja saradnje i pokretanja inicijativa za jednako ulaganje u sva sela pirotske opštine.

Izdvajamo

“Današnje bavljenje poljoprivredom kod nas je kao oni u Vojvodini što čuvaju konje Lipicanere. Imaju volju I čuvaju, makar ih to upropastilo. E. to ti je naše bavljenje poljoprivredom. “

18/02/2013
Razgovor sa mladima sa sela u opštini Pirot
Učesnici:

6 mladih

Sastav učesnika:

4 mladića, 2 devojaka, starosti: od 13 do 20 godina

Rezultati:

Na radionici održanoj sa mladima iz više sela u opštini Pirot zaključeno je da su danas najveći problemi u Srbiji starenje, propadanje sela, mentalitet, siromaštvo i nezaposlenost.

Ono što mladi smatraju da najpre treba da se promeni da bi se selo razvijalo i poboljšao kvalitet života ljudi koji žive na selu jesu veća državna ulaganja, bolja infrastruktura, otvaranje radnih mesta, razvoj kulturno-zabavnih sadržaja, smanjenje migracija mladih ka gradu, više sloge i zajedništva među ljudima i suzbijanje korupcije.

Jedna od bitnih stvari za koje mladi smatraju da bi trebalo da se promeni jeste i odnos prema ljudima sa sela. Država je ključna za ostvarenje bilo kakve promene, ali mladi smatraju da ličnim angažmanom i udruživanjem, kao i pokretanjem programa za oživljavanje i održavanje sela mogu dati svoj doprinos ostvarivanju promena u Srbiji.

Izdvajamo

“Mi smo ovamo ljudi, bez obzira na to što živimo u siromašnom predelu. I što živimo na selu pa svi kažu da smo seljaci. Nismo mi seljaci. Mislim da je seljak onaj ko se loše ponaša, ko nema kulturu I vaspitanje. Nismo mi seljaci što idemo na njivu da radimo. Tome ne mogu da se smejem. Kad meni tata radi – kako da mu ne pomognem? Da ga gledam kako radi I da trošim pare? Pa ne može. “

“Kad bi mladi ostajali na selu bilo bi bolje. Jedan naš drug otišao je za Beograd, jer ovde ne može da nađe posao. Mora da se snalazi. Ovde dolazi dva puta mesečno. I mi ćemo za 2-3 godine tako. Sigurno nećemo da ostanemo ovde. Moramo da idemo, prinuđeni smo na to.”

18/02/2013
Razgovor sa poljoprivrednicima (muškarcima sa sela) iz opštine Valjevo
Učesnici:

6 poljoprivrednika

Sastav učesnika:

6 muškaraca, starosti: od 29 do 55 godina

 

Rezultati:

Na osnovu razgovora sa poljoprivrednicima iz sela Donje Bukovice, u opštini Valjevo, zaključeno je da su danas najveći problemi u Srbiji siromaštvo seoskog stanovništva, nedostatak finansijskog kapitala za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju, nepostojanje adekvatne infrastrukture, neorganizovanost sela, odsustvo zadrugarstva i udruživanja, mali posedi, kriminal i korupcija...

Kako bi se selo razvijalo i poboljšao kvalitet života ludi na selu, poljoprivrednici smatraju da bi trebalo omogućiti bolji pristup tržištu poljoprivrednim proizvođačima, podsticati zadrugarstvo i udruživanje poljoprivrednih proizvođača, razvijati privredu i pooštriti borbu protiv korupcije i kriminala.

Učesnici razgovora smatraju da bi ključni inicijator promena trebalo da bude država, ali da je potrebno i da se svi građani uključe u kako bi se promene ostvarile. Njihov lični doprinos menjanju postojećeg bio bi iskazan kroz sopstveni rad, ali bi on bio vidljiv tek kada bi se poboljšali uslovi poljoprivredne proizvodnje i omogućio bolji pristup tržištu. 

Izdvajamo

„Za ozbiljniju proizvodnju seljak ne može da nađe tržište. Selu treba vratiti zadrugu koja bi obuhvatila više sela. Sa malom proizvodnjom sad ne možeš da izađeš na tržište, a veliku proizvodnju trenutno samo može da obezbedi 5 – 6 sela zajedno, i to kada država da povoljne kredite i garantuje tržište. Na tržište možeš izaći sa velikom proizvodnjom. Niko sada neće da se bakće sa nekoliko tona bilo maline, bilo kupine, bilo čega. Veliki otkupljivači sada rade na vagone.“ 

„Za narod bi najbolje bilo da se uveze 100 stručnjaka i da budu zakon za sve. Platiti ih koliko god žele.“

18/02/2013
Konsultacije sa predstavnicima/cama i članovima/cama sindikata
Učesnici:

Pol: 51.5% Muškaraca - 48.5% Žena

Mesto: 98.5% Grad – 1.5% Selo

 

Obrazovanje:

39.7% Srednja škola

60.3% Fakultet

Opis:

Konsultacije sa predstavnicima/cama i članovima/cama sindikata odvijaju se u bliskoj saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenim granskim sindikatima ‘nezavisnost’. Do kraja konsultativnog procesa trebalo bi da se prikupe mišljenja oko 400 sindikalaca. Nakon toga će se početkom marta održati velika radionica sa predstavnicima sindikata i poslodavca. 

Izdvajamo

Najveći problem: „Nerazvijenost, neigrađenost demokratiskih institucija.“

Zbog čega je to tako: „Nasleđene nerazvijenosti loše privatizacije, nesposobnosti i koruptiranosti kadrova“.

Šta je potrebno poboljšati: „Uspostaviti pravni sistem i sigurnost, obezbediti investiciije i pokrenuti razvoj“.

Kako to može da se ostvari: „Donošenje zakona i njihovu primenu i ulaganjem u sistem obrazovanja i naučnu delatnost“.

Ko to može da ostvari: „Obrazovani i stručni, odgovorni i moralni kadrovi“.

 

18/02/2013
Konsultacije sa predstavnicima/cama poslodavaca
Učesnici:

27 upitnika popunjeno

Sastav učesnika:

Pol: 70.4% Muškaraca - 29.6% Žena

Mesto: 100% Grad

Obrazovanje:

11.1% Srednja škola

88.9% Fakultet

Opis:

Konsultacije sa poslodavcima odvijaju se uz blisku saradnju sa Unijom poslodavaca Srbije. Poslodavci svih profila pozvanisu da popune elektronski upitnik i tako daju svoj doprinos procesu konsultacija.

Izdvajamo

Najveći problem: „Nemogućnost planiranja poslovanja ni na godinu a kamoli deceniju.“

Zbog čega je to tako: „Nedostatka zakonske regulative, konstantnog uništavanja resursa ove zemlje i korupcije"

Šta je potrebno poboljšati: „Zakonodavstvo, proizvodnju i edukovanost stanovništvo"

Kako to može da se ostvari: „Podizanjem nivoa svesti stanovnika pri donošenju odluka, promenom sistema vrednosti i radom"

Ko to može da ostvari: „Svaki pojedinac za sebe i za zajednicu“.

18/02/2013
Konsultacije sa predstavnicima/cama radnika
Učesnici:

33 upitnika popunjeno

Sastav učesnika:

Pol: 93.9% Muškaraca - 6.1% Žena

Mesto: 83.9% Grad – 16.1% Selo

Obrazovanje:

90.0% Srednja škola

6.7% Fakultet

Opis:

U okviru procesa konsulacija zelimo da čujemo i mišljenje industrijskih radnika. Pored radnika koji su članovi dva najveca sindikata prikupili smo i misljenja radnika zaposlenih u nekadašnjoj Zastavinoj fabrici a sada Unioru. 

Izdvajamo

Najveći problem: „Nemogućnost osamostaljivanja.“

Zbog čega je to tako: „Zbog male plate“.

Šta je potrebno poboljšati: „Mesečnu platu, bolje uslove rada, bolje kredite“.

Kako to može da se ostvari: „Firme povećaju plate i uslove rada a banke obezbede povoljne kredite“.

Ko to može da ostvari: „Pre svega država tako što će poslodavce naterati da vode računa o svojim radnicima“

20/02/2013
Debata sa studentima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Singidunum
Učesnici:

26 studenata sa Beogradskih fakulteta

Rezultati:

Nedostatak resura, negativan privredni rast i politički klijentelizam navedeni su kao najveći problemi u Srbiji danas prema mišljenju studenata.

Uzroci problema i lošeg stanja u zemlji po mišljenju studenata leže prvenstveno u nedoslednoj ekonomskoj politici i perifernom položaju u globalnom sistemu, slabim upravljačkim veštinama, ali i u osipanju kapitala i ljudskih resursa.

Da bi se povećao kvalitet života i životni standard građana, Srbiji je prema rečima studenata neophodna realna i održiva politika, kvalitetnije obrazovanje i promena dominantnih vrednosti u društvu.

Ostvarivanje promena se može postići stvaranjem nove elite, srednje klase i većim građanskim aktivizmom. 

Izdvajamo

"Ništa se neće promeniti dok se naše ideje ne poklope sa idejama nekih velikih sila...Ja sam očekivao neke konkretne sugestije, ali dobili smo pesimističnu sliku."

"Aktivizam. Studenti moraju da počnu nešpto da rade - na profesionalnom i na javnom planu. Ako ne dođe do promene od studenata, ne znam od koga će."

"Faktor koji određuje prelazak u narednu godinu studija treba da bude znanje, a ne novac."

"Mi imamo veliku stopu zavisnosti u Srbiji. Porodice obično podstiču mlade da odu iz zemlje, ali to omogućuje reprodukciju samo naredne generacije." 

22/02/2013
Konsultacije sa decom iz Zavoda za vaspitanje mladeži u Knjaževcu
Učesnici:

Učesnici: 10 dece

Sastav učesnika:

7 dečaka

3 devojčice

Starost: 13 do 16 godina

Rezultati:

U razgovoru sa decom iz Zavoda za vaspitanje mladeži u Knjaževcu došlo se do zaključaka da oni kao probleme u Srbiji danas vide siromaštvo, korupciju, kriminal, nezaposlenost. Oni su istakli da su njihovi najveći problemi ipak vezani za razdvojenost od porodice.

Uzroke postojećih problema vide u neuređenosti države. Nefunkcionisanje institucija zaduženih za borbu protiv kriminala i nepreduzimanje odgovarajućih mera kojima bi se radilo na rešavanju korupcije, nezaposlenosti i siromaštva.

Deca smatraju da bi u rešavanju identifikovanih problema glavnu ulogu trebalo da ima država.

Iako ističu da ne mogu mnogo toga promeniti, jer okolnosti u kojima žive utiču na to da se osećaju nemoćnima, nekoliko dece je istaklo da će školovanjem i svojim radom u budućnosti doprineti da Srbija bude bolje mesto za život.

25/02/2013
Konsultacije sa ekpertskom zajednicom
Učesnici:

Prisutno: 10 eksperata. 

Sastav učesnika:

Stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite, demografije, zdravstva, ruralnog razvoja, sociologije, tehnologije i društvenog razvoja.

Rezultati:

Kroz konsultacije sa ekspertskom zajednicom, stručnjaci iz različitih oblasti zaključili su da  su najveći problemi u Srbiji danas: stagnacija, niske stope aktivnosti i nezaposlenost, starenje i negativan demografski rast, nepostojanje strategije razvoja, nesposobna i korumpirana politička elita, politička instrumentalizacija medija i urušavanje sistema vrednosti.

Uzroci navedenih problema prema mišljenju eksperata leže u nedostatku razvojne vizije, slabim institucijama, nedostatku međusektorskog pristupa, niskom učešću stručnjaka u procesu donošenja odluka, ali i u dominantnim vrednostima političke elite u Srbiji.

Kako bi se opšte stanje u Srbiji popravilo neophodno je organizovati i umrežiti stručnjake iz različitih oblasti, kako bi kroz debate i diskusije razmenjivali mišljenja i gradili viziju razvoja Srbije u budućnosti. Znanje eksperata može se iskoristiti u procesu daljeg razvoja zemlje, a kroz intezivni dijalog i edukaciju, stručna znanja mogu se prenositi i donosiocima odluka. Takođe, eksperti smatraju da se vrednosti poštovanja sloboda pojedinaca i preuzimanje odgovornosti moraju promovisati putem medija i kroz obrazovni sistem.  

Korenite promene u Srbiji mogu se ostvariti u narednih nekoliko decenija, ali sistematskim, odgovornim i predanim radom možemo doprineti tome da napredak bude vidljiv i kroz  nekoliko narednih godina.

05/03/2013
Konsultacije sa stručnjacima iz oblasti zdravlja i zdravstvene zaštite
Učesnici:

4 eksperata iz oblasti zdravstvlja i zdravstvene zaštite

Rezultati:

Stručnjaci koji se bave pitanjima zdravlja i zdravstvene zaštite istakli su da u njihovoj oblasti delovanja ima puno problema na čijem rešavanju treba raditi u predstojećem periodu, kako bi se ceo sistem unapredio za dobrobit svih građana Srbije. Oni smatraju da je zdravstvo trenutno preopterećeno administracijom, da ima dosta predrasuda zaposlenih u zdravstvu prema određenim grupama stanovništva, prvenstveno prema Romima, HIV pozitivnim osobama, seksualnim manjinama, da je prisutan nedostatak radne etike i solidarnosti. Naglašena je i činjenica da u zdravstvu ima previše političkih uticaja na stručna pitanja, što se mora iskoreniti u budućnosti.

Prema mišljenju eksperata, osnovni problemi leže u nedostatku finansijskih sredstava, što se odražava i na samu infrastrukturu, koja je u jako lošem stanju, zatim u nedostatku promocije preventivnog i solidarnog ponašanja, ali i u nepostojanju lidera koji bi promovisali pozitivne vrednosti i solidarnost. Naglašen je i veliki pritisak na zdravstveni sistem, zbog velikog broja starog i bolesnog stanovništva, koje je u Srbiji iznad evropskog proseka.

 

U cilju poboljšanja stanja u ovoj oblasti, potrebno je prvenstveno raditi na reformi celokupnog  sistema, a posebno same administracije. Zatim, neophodna je  promocija preventivnog ponašanja i zdravog stila života, edukacija zaposlenih u pogledu tolerancije i inkluzije, ali i povećanje uticaja stručnjaka iz oblasti zdravlja u procesu donošenja odluka koje se odnose na zdravstvo i sistem zdravstvene zaštite.

Stručnjaci smatraju da se promene mogu ostvariti timskim radom, umrežavanjem i multisektorskom saradnjom, a sve u skladu sa Zdravstvenom strategijom EU 2020. Prema njihovim rečima, sva relevantna ministarstva moraju u svoje politike uključiti i zdravstvene aspekte. Kroz konsultacije je takođe istaknut i veoma veliki značaj volonterskog rada, na čijoj promociji treba dodatno raditi, kako bi u  budućnosti bio opšte prihvaćen.

Na kraju konsultacija je zaključeno da se neke stvari mogu promeniti veoma brzo, a to se pre svega odnosi na promociju preventivnog ponašanja i zdravog stila života, kao i na  smanjenje administracije u primarnoj zaštiti. Za poboljšanje opšteg finansijskog stanja, za više investicija u oblasti zdravstva i povećanje očekivanog trajanja života građana Srbije, neophodno je više vremena i to je prema rečima stručnjaka dugoročni proces.

05/03/2013
Radionica sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije, Udruženja granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije
Učesnici:

15 učesnika/ca

  • 8 muškaraca
  • 7 žena

Sastav učesnika:

Starost: 28 do 65 god.

Rezultati:

U razgovoru sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije, Udruženja granskih sindikata „Nezavisnost“ i Unije poslodavaca Srbije došlo se do zaključaka da su najveći problemi u Srbiji danas: nezaposlenost, deindustrijalizacija, loše sprovedena privatizacija, korupcija, neusklađen i neefikasan zakonski sistem, loš obrazovni sistem, nepostojanje perspektive za mlade ljude i nepovoljni demografski trendovi.

Uzroke postojećih problema učesnici radionice vide u politizaciji i partijskom nadmetanju, nepreuzimanju odgovornosti od strane države, nefunkcionisanju institucija, lošem nasleđu i neravnopravnim uslovima poslovanja.

Učesnici radionice su istakli da je Srbiji neophodna jasna strategija razvoja, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Za dugoročne promene potrebno je ponovno pokretanje industrije i razvoja u kojem bi se oslanjali na sopstvene snage i resurse, unapređenje zakonskog sistema i povećanje prava zaposlenih.

Zaključak diskusije jeste da promene mogu biti postignute samo udruženim delovanjem važnih aktera - sindikata, poslodavaca i predstavnika civilnog sektora, koji bi vršili pritisak na državu da preduzme neophodne promene.

Izdvajamo

“Problem demografije – Srbija svake godine gubi jedan grad od 36000 stanovnika.” (Predstavnik sindikata Samostalnost)

“Zakon o PDV-u ima 250 strana. Tumačenje i primena ovog zakona ima 1200 strana. Vi imate zakon koji je sam po sebi nejasan, a onda imate primenu zakona sa svim svojim kontradiktornostima.” (Predstavnica poslodavaca)

“U ovoj zemlji jedna jedina institucija ne funkcioniše, potpisujem. I to je problem.” (Predstavnica sindikata Nezavisnost)

“Sve što sada postoji samo su posledice propadanja ove države u periodu od 30 godina

“Ako smo nekad kukali da imamo državni sindikat, da je on produžena ruka države, sada se to ispoljava u najgorem obliku. U Elektrodistribuciji država ima da plaća funkcionere sindikata 200-300 hiljada dinara – i to su primanja onih koji zastupaju zaposlene!” (Predstavnica sindikata Nezavisnost)

“Unija poslodavaca Srbije i Unija sindikata Srbije moraće da budu motor promene. I to moramo da uradimo što pre, da pritisnemo državu.” (Predstavnik sindikata)

„Poslodavci mogu da doprinesu otvaranjem novih radnih mesta, a sindikati zaštitom prava zaposlenih“.

06/03/2013
Konsultacije sa izbeglim i interno raseljenim licima i povratnicima po sporazumima o readmisiji
Učesnici:

Prisutno: 11 ljudi

Sastav učesnika:

M:5

Ž:6

Starost: 30 do 70 godina

Opis:

U okviru inicijative „Srbija kakvu želim“, 12. marta održane su konsultacije sa predstavnicima Udruženja za pomoć raseljenim licima sa Kosova „Sveti Spas“. Tokom diskusije u kojoj je učestvovalo 11 predstavnika ove ranjive grupe, zaključeno je da su najveći problemi sa kojima se ta grupa danas suočava teška materijalna situacija, problem egzistencije i nerešenog stambenog pitanja, visoka nezaposlenost, diskriminacija pri zapošljavanju i pri realizaciji zakonom garantovanih prava. 

Rezultati:

Jedan od ključnih problema koji se izdvaja specifično za ovu grupu odnosi se i na nejasno definisan status raseljenih lica i njihovo neprepoznavanje u zakonskom sistemu, zbog čega često imaju problema pri ostvarianju prava na penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje. „Smatram da je država napravila ogroman problem nama zato što nam je dodelila status koji je nedefinisan – interno raseljena lica“, izjavio je jedan od učesnika diskusije. 

Kao glavni uzroci postojećih problema identifikovani su neorganizovan sistem države, neuređenost zakonske regulative, ali je naglašeno da postojeći problemi imaju duboke korene u prošlosti. Da bi se trenutno stanje promenilo, pored ostalog, potrebno je poboljšati životni standard, obezbediti bolje uslove školovanja i zapošljavanja, kao i unaprediti rad institucija, a pre svega jasno definisati status raseljenih lica.

 

Izdvajamo

Ostvarenju željenih promena učesnici diskusije smatraju da bi mogli da doprinesu kroz međusobno povezivanje i udruživanje, ali i kroz lični angažman, čemu u prilog govori i naredna izjava jedne od predstavnica Udruženja „Sveti Spas“:

„Mislim da smo se u poslednje vreme malo pokrenuli sa mrtve tačke... Ja sam se prva pokrenula. Pridružila sam se udruženju, radimo istraživanje, evo sad sam došla ovde. Ja mislim da sam se uključila.“