English

Republika Srbija je 2000. kao deo globalnog procesa usvojila Milenijumske ciljeve razvoja i ugradila ih kao sastavni deo u Strategiju za smanjenje siromaštva (SSS). Nedugo posle toga, Milenijumski Ciljevi Razvoja (MCR) postavljeni su za referentne tačke u nekoliko glavnih oblasti ljudskog razvoja u Srbiji. Kao nastavak ovog procesa, Izveštaj o napretku po pitanju MCR-a na nacionalnom nivou je pripremljen u 2006, a srednjoročni izveštaj u 2009. U oba izveštaja primećen je napredak u pogledu većine indikatora koji su praćeni. Međutim, posle podnošenja srednjoročnog izveštaja zanemaren je ceo proces praćenja MCR-a. Glavni cilj ove analize stoga je izrada konciznog pregleda sa uvidom u osnovne i opšte tendencije razvoja u Srbiji, a putem predstavljanja odabranih indikatora za 8 MCR-a. Preciznije govoreći, za svaki od ciljeva koji su definisani pod 8 MCR-a odabrana su 2-3 glavna indikatora koji će pomoći da se opiše razvoj unutar posmatrane oblasti društvenog i ekonomskog života. Svi indikatori su mereni u tri vremenska trenutka, ukoliko je bilo dostupnih podataka, u godinama 2005, 2008 i 2012.

ISKORENITI KRAJNJE SIROMAŠTVO I GLAD

Ovaj cilj nije postignut. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je među najvećima u Evropi i siromaštvo se povećava. Rezultati u ovoj oblasti velikim delom zavise od nivoa ekonomskog razvoja. Stoga, u periodu od nekoliko godina, sredinom 2000-tih, kada je bio evidentant umeren ekonomski razvoj, nezaposlenost i siromaštvo su bili u opadanju, ali čim je globalna ekonomska kriza donela tešku recesiju u Srbiju, ovaj pozitivni trend je prestao. Mala je verovatnoća da će se ovaj trend značajno preokrenuti do 2015. Međutim, takođe bi trebalo napomenuti i činjenicu da je 2013. donela prve znake ekonomskog oporavka: došlo je do umerenog povećanja stope rasta, povećanja industrijske proizvodnje, i naglog smanjenja spoljnotrgovinskog deficita. Izgleda da je naučena značajna lekcija za vreme godina recesije: trebalo bi praviti politike budućeg ekonomskog razvoja tako da budu održive i da pružaju više poslova jer su granice spoljnog duga i spoljnotrgovinskog deficita već prevaziđene.

POSTIĆI UNIVERZALNOST OSNOVNOG OBRAZOVANJA DO 2015.

Ovaj cilj nije postugnut. Prvenstveno, glavni napredak je učinjen u pogledu kvaliteta obrazovanja, ali je Srbija još uvek ispod proseka EU prema svim indikatorima, kako u pogledu TIMMS, tako i kada posmatramo PISA rezultate. Kao drugo, nailazimo na znake upozorenja da sve manje dece završava osnovnu školu. Dok je, s jedne strane, značajan napredak postignut u pogledu pomoći romskoj deci da prođu kroz proces obaveznog obrazovanja, s druge strane se situacija pogoršava u seoskim oblastima (kako kod ne-romske tako i kod romske dece). Imajući ovo u vidu, trebalo bi pružiti više podrške deci kako bi završila makar osnovno obrazovanje, a zatim i razvoju kvaliteta u osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju.

PROMOVISATI JEDNAKOST MEĐU POLOVIMA I DATI VEĆA PRAVA ŽENAMA

Ovaj cilj je postignut u umerenom obimu. Indikatori tržišta rada pokazuju sužavanje jaza između muškaraca i žena u pogledu njihovog položaja na tržištu rada. Nejednakosti među polovima takođe su značajno umanjene u oblastima zapošljavanja, nezaposlenosti i visine dohotka. Međutim, važno je imati na umu da je ovakav razvoj u velikoj meri bio posledica negativnih efekata ekonomske krize. Kako je kriza imala jači uticaj na industrijski sektor, gde dominira muška radna snaga, muškarci su takođe imali i povećanje nezaposlenosti. Usled većeg udela zaposlenosti žena u javnom sektoru, one su bile relativno više zaštićene za vreme krize. Ipak, veruje se da će mere štednje, za koje se očekuje da budu odlučnije implementirane, imati negativni efekat na zaposlenost žena. Smanjenje zapošljavanja u privatnom sektoru je takođe doprinelo sužavanju jaza nastalog odnosom plata, jer je u javnom sektoru ovaj jaz bio tradicionalno nizak. Došlo je do značajnog napretka u političkom učešću žena i njihovoj zastupljenosti na pozicijama u vlasti - sada ima više žena u vladi i u Narodnoj Skupštini. Međutim, trebalo bi naglasiti da je politička zastupljenost na lokalnom nivou još uvek obeležena visokim stepenom rodne nejednakosti. U pogledu najtežeg oblika rodne nejednakosti, nasilja u porodici, procedure koje prate ovu društvenu pojavu poboljšane su u pogledu efikasnosti. I pored činjenice da je broj krivičnih prijava smanjen, udeo presuda je povećan. Kako su žene sve prisutnije na javnim pozicijama, trebalo bi iskoristiti ovu vidljivost kako bi se iskorenilo nasilje u porodici i poboljšao položaj žena na tržištu rada.

SMANJITI SMRTNOST DECE

Ovaj cilj je skoro dostignut, ali je pozitivni razvoj počeo da stagnira u poslednjih nekoliko godina. Na primer, razvoj u pogledu smrtnosti dece je stagnirao posmatrano u globalu, dok je u isto vreme nastavio da se smanjuje među romskom decom. Srbija bi, međutim, mogla da učini pozitivan pomak u pogledu ovog indikatora. Pokrivenost osnovnom imunizacijom je povećana do veoma visokog nivoa, sa dobrim izgledima da se dostigne i potpuna pokrivenost. Ali, i ovde se mogu pronaći znaci stagnacije baš pre nego što bi cilj mogao da bude u potpunosti postignut. Trudnice su obuhvaćene zdravstvenom zaštitom u veoma velikoj meri. Jedini indikator koji pokazuje obrnutu tendenciju je indikator dojenja. Ovakvom trendu bi se trebalo suprotstaviti kroz intenziviranje kampanja za podizanje svesti.

POBOLJŠATI ZDRAVLJE MAJKI

Ovaj cilj nije postignut. I pored velikih poboljšanja koja su postignuta u pogledu smanjenja stepena smrtnosti žena i činjenice da se skoro sva rađanja obavljaju uz prisustvo zdravstvenog radnika, reproduktivno zdravlje žena se još uvek nalazi pod rizikom i smrtnost žena je povećana. Trebalo bi uložiti mnogo više napora u povećanje svesti o rizicima kod reproduktivnog zdravlja i pružiti adekvatnu zdravstvenu podršku majkama.

IZBORITI SE SA HIV-OM/AIDS-OM, TUBERKULOZOM I OSTALIM BOLESTIMA

Ovaj cilj je postignut u velikoj meri, naročito u pogledu borbe protiv HIV-a/AIDS-a. Broj infekcija i smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa AIDS-om je smanjen od 2000. Ista tendencija se može primetiti u pogledu tuberkuloze: broj infekcija je smanjen, dok uspešno lečenje novih slučajeva ima tendenciju porasta i može postići željenih 95%. Povećanje očekivanog trajanja života je takođe važno i ono dovodi Srbiju bliže evropskom proseku. Problem koji se odnosi na mlade ljude i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci je ozbiljno pitanje i zahteva široku i dobro koordinisanu akciju povećanja svesti, kao i prevenciju.

OSIGURATI ODRŽIVOST PRIRODNE SREDINE

Na prvi pogled se može činiti da je ovaj cilj postignut u velikoj meri pošto je napredak zabeležen prema svim indikatorima. Ima manje zagađenja i više orjentacije ka čistoj energiji, dok je većem broju domaćinstava dostupna čista voda i sanitarni uslovi. Međutim, ovde se moraju uložiti i neke primedbe. Prvenstveno, trebalo bi naglasiti da su neke vrednosti u okviru odabranih indikatora mogle biti poboljšane (smanjenje korišćenja čvrstog goriva, nivo zagađenja vazduha). Kao drugo, veliki broj indikatora održivosti prirodne sredine ima značajan nivo promenljivosti iz godine u godinu i napredak u ovoj oblasti je veoma osetljiv u pogledu ekonomske situacije u zemlji i institucionalne podrške.

RAZVITI GLOBALNO PARTNERSTVO ZA RAZVOJ

Ovaj cilj je u osnovi predstavljen kroz ekonomske indikatore. Kao posledica prethodno navedenog, ovde se mogu videti najlošiji rezultati u pogledu ispunjavanja Milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji. Stepen rasta je nizak, BDP se smanjuje, direktne strane investicije su na veoma niskom nivou, dok je udeo spoljnotrgovinskog deficita i zaduženosti u okviru BDP-a iznad kritičnih granica. Pod ovim okolnostima može se smatrati pozitivnom činjenica da su izdaci iz budžeta za javno obrazovanje i javno zdravlje ostali na više ili manje istom nivou, i pored toga što su i dalje ispod Evropskog proseka. Međutim, ono što zabrinjava je najava da će pod predloženim merama štednje ova dva veoma bitna sektora biti ugrožena, što ukazuje na neophodnost definisanja društveno održivog modela ekonomskog razvoja u budućnosti.